Пређи на садржај

Фелкишер беобахтер

С Википедије, слободне енциклопедије

Фолкишер беобахтер (нем. Völkischer Beobachter; Народни посматрач) је био новински лист Националсоцијалистичке немачке радничке партије (НСДАП или Нацистичка партија) од 1920. Прво је излазио недељно а онда од 8. фебруара, 1923. дневно. Двадесет и пет година је учествовао у стварању јавног лица нацистичке партије.

Метални рекламни знак Фелкишер беобахтера

Борбене новине националсоцијалистичког покрета Велике Немачке (Kampfblatt der nationalsozialistischen Bewegung Großdeutschlands) води порекло од Минхенског посматрача (Münchner Beobachter) који је 1918. купло Друштво Туле, а у августу 1919. је преименован у Фелкишер беобахтер. НСДАП је купио новине 1920. на иницијативу Дитера Екарта, који је постао први уредник. 1921, Хитлер је купио све акције у преузећу, што га је учинило јединим власником новина.[1].

Тираж је првобитно био око 8.000 примерака, али је повећан на 25.000 у јесен 1923. услед велике тражње током окупације Рура. Те године је уредник постао Алфред Розенберг. Након забране НСДАП после Пивничког пуча, 9. новембра, 1923, новине су морале да престану да излазе, али су настављене након поновног оснивања партије, 26. фебруара, 1925. Тираж је растао са успехом Нацистичке партије, достигавши више од 120.000 1931. и 1,7 милиона до 1944.

Можда најчувенији чланак објављен у Беобахтеру је био интервју са Хансом Франком, генералним губернатором окупиране Пољске, 6. јуна, 1940. Повод је била широко дистрибуирана објава о егзекуцији седам чешких студената у Чехословачкој. На то је он рекао:

Последње издање је датирано на 30. април 1945, али није дистрибуисано.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Claus Hant, http://www.younghitler.com/ Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2010), Young Hitler, London, 2010. pp. 414
  2. ^ Czapski 1987, стр. 306.
  3. ^ Davies, Norman (2003). Rising '44: The Battle for Warsaw. Viking. стр. 84. ISBN 978-0-670-03284-6. , где је дат превод оригиналног цитата: У Прагу су постављени велики црвени постери на којиима је писало да је седам Чеха данас стрељано. Рекох себи, 'Ако бих ја морао да објављујем постере за сваких седам стрељаних Пољака, шуме Пољске не би биле довољне за производњу папира.'

Литература

[уреди | уреди извор]